Mlevenje kukuruznog brašna na tradicionalni način ima dugu istoriju u Srbiji i predstavlja značajan deo kulturnog nasleđa zemlje. Kukuruzno brašno se tradicionalno koristi u mnogim srpskim jelima, kao što su projara, kacamak, belmuž, proja, i različiti tipovi pogača i pita.

U srpskim seoskim domaćinstvima, kukuruz se tradicionalno uzgaja, bere i suši na sopstvenim njivama. Kukuruz koji se koristi za proizvodnju kukuruznog brašna obično je sušen na tradicionalan način, na suncu ili u sušarama.

Nakon sušenja, kukuruz se često čuva u drvenim salašima a nakon krunjenja u silosima ili dzakovima. Mlevenje se obavlja u tradicionalnim mlinovima koji koriste rotirajuće kamene točkove. Ovi mlinovi se često nalaze u ruralnim područjima i čuvaju se kao deo kulturnog nasleđa.

Kada se kukuruz mleo u brašno, proces se završava prolaskom kroz sito koje razdvaja grublje delove, poput kukuruznih ljuspica, od finog kukuruznog brašna.

Kukuruzno brašno se tradicionalno koristi u mnogim receptima širom Srbije. Na primer, kacamak je popularno srpsko jelo koje se priprema od kukuruznog brašna i kajmaka, dok se projara pravi od kukuruznog brašna, sira i jaja. Ova jela često se pripremaju na tradicionalan način, kao što su pečeni u peći na drva.

U Srbiji, mnoge porodice i zajednice i dalje održavaju tradicionalni način mlevenja kukuruznog brašna na mlin, i to ne samo radi pripreme hrane, već i da bi očuvali kulturno nasleđe i veštine. Ovo je deo bogate ruralne tradicije i običaja koji se prenose s generacije na generaciju.

U Srbiji se i dalje ceni tradicionalna hrana pripremljena od kukuruznog brašna, a proces mlevenja na mlinu ostaje važan deo kulturne i gastronomske baštine zemlje.